ЋЕРИЛИЦА ЈЕ БОСАНСКО ПИСМО

Коментар дана
Александар Вулин је био у праву кад је рекао да није он тај који је измислио идеју ”велике Србије”, односно ”српског св(иј)ета”.
Урадио је то давно прије њега Илија Гарашанин ( 1812 – 1874) у свом чувеном свесрпском памфлету ” Начертаније”.
Наиме, Срби су одувијек били, као што су и данас, опсједнути Османском царевином на начин да су од слуге хтјели постати господари попут Турака Османлија.
Отуда су рани протагонисти идеје о ”великој Србији” сањали да на рушевинама Османске царевине подижу своју српску hegemoniju, тј., ”велику Србију” по моделу Османске царевине, којој су Срби ревносно служили и којој су се понизно дивили, као што се и данас диве, али и на трагу својеврског Штокхолмског синдрома.
Зна се, Османска царевина је na Balkanu оставила иза себе велико духовно и културно благо, као амалгам локалних и свјетских култура.
Прије свих, Босна је била и остала у средишту српске пажње због њене духовне, културне и земљишне богате више врсне оставштине.
Крало се немилице из богате босанске ризнице блага од босанске хисторије до босанске севдалинке, од босанске земље до босанске дове-молитве: – Нека туга буде нада! Нека освета буде правда!, од босанског језика до босанских књижевника, од босанске нације до босанске државе.
Но, посљедња хистерична српска галама око ”очувања и употреби језика српског народа и ћириличког писма”, понукала ме да скренем пажњу Бошњацима/Босанцима да знају да је ћирилица босанско прије него српско писмо.
Ако је, како каже Радован Караџић, Вук Караџић ”створио” српски језик, а знамо да само Бог Свевишњи стварa из ишта – ex nihilo, онда је јасно да је Вук Караџић морао правити правопис српског језика из нечега, а из чега би другог ако не из материје босанског језика и босанске ћирилице, односно босанћице.
Никако и никада, ни босанћица ни босански језик, нису били ”дио аустроугарског пројекта, који је наглашавањем босанског идентитета и неког наводног континуитета тадашњих беговских кућа и средњовјековне Босне настојао да историју Босне отме из оквира у којем се природно налазила, а то је српски културни простор”.
Као и многе друге српске лажне тврдње око Босне, и ова апокрифна тврдња професора Богословског факултета у Фочи Дарка Ђога је криво насађена зато што Босна није никад ни од кога ништа крала, а поготово не од мање вриједне духовности и културе од своје властите духовности и културе.
Ни по цијену да ју се прогласи земљом херетика, којима треба одсјећи језик зато што не славе светосавске иконе, Босна није одустајала од своје босанске неовисности, самосталности и слободе у вјери и култури.
У правили, босански сусједи су одувијек отимали и крали од Босне, као што то и дан данас чине, крали су оно што нису имали и што сада немају ни у свом духу ни у својој властитој културној баштини.
Међутим, нису криви само крадљивци, већ су много више криви немарни чувари босанског духовног, културног и земљишног блага.
Због тога, имам потребу да позовем Бошњаке/Босанце да схвате да се не одричу босанског власништва на ћирилицу, која је својствена древној босанћици, односно босанском аутохтоном језику.
Данас, босанска дјеца треба да уче једнако оба писма – и латиницу и ћирилицу!
И не само то, већ културна заједница у Бошњака ”Препород” треба да установи 15. септембар као босански дан ћирилице, гдје ће ћирилица имати статус неотуђивог босанског језичког и културног блага.
Уистину, 15. септембар треба да буде дан босанског националног јединства, дан босанске јединствене заставе са љиљанима, дан јединства босанског језика и дан јединства босанске културе у различитости ћириличног и латиничког писма.
Чувари босанског духовног, културног и земљишног блага не смију више ћораво гледати и глухо посматрати како им српска националистичка политика анексира аутохтоне босанске духовне, културне и земљишне вриједности.
Ћирилица је, несумљиво, једна од тих духовних и културних вриједности, којој се у Босни треба поклонити дужно поштовање, као обавезно сјећање и захвалност босанским прецима, који су нам оставили у наслијеђе босанско духовно и културно благо.
Нација која нема организирану свијест своје аутохтоне духовне, културне и територијалне прошлости, живи у конфузији своје садашњости и ризикује да изгуби своју будућност.
Аллаху Свемогући, оснажи нас да препознамо наше аутохтоне духовне, културне и територијалне вриједности! Амин!
Аллаху Свезнајући, поучи нас како да спознамо истину о нашим аутохтоним духовним, културиним и територијалним вриједностима! Амин!
Аллаху Милостиви, омили нам духовност, културу, језик и босанску земљу, нашу домовину, јер љубав према домовини је саставни дио вјере! Амин!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *